Gastronomske destinacije

Gastronomski turizam je sve popularniji u celom svetu i predstavlja jednu od privrednih grana koja je trenutno u ekspanziji. U poslednjih desetak godina, sve je više turista koji se osim svojih ličnih kulturoloških iskustava interesuju i za lokalnu gastronomsku ponudu. Zato vam nudimo neke od destinacija za koje smo sigurni da će zadovoljiti vaše gastronomske želje.

FRANCUSKA – Provansa

Da je francuska kuhinja kategorija za sebe to je poznato svakom ko je ikad uzeo varjaču u ruke, a da je provansalska kuhinja za stepenicu iznad ostalih, to morate da probate i osetite…

Provansalska kuhinja je dete sunca i Mediterana. Obilje svežeg povrća, voća, ribe, maslina, začina kao i mašta provansalskih domaćica učinili su da se u vreme ručka Provansom, osim mirisa lavande, šire i arome o kojima ostatak sveta može samo da sanja. A kada se zađe malo više u kopno, ima tu i onoga što se u našim krajevima zove „konkretno“, odnosno jela od i sa mesom majstorski pripremljenih sa obiljem svežih začina i, naravno, mediteranskim „tvistom“.

Sa druge strane, o provansalskoj kuhinji se ne može govoriti kao o nekoj monolitnoj tvrđavi kulinarskih majstorija. Naime, neko je jednom prilikom rekao da ne postoji provansalska kuhinja, već da postoje provansalske kuhinje. Postoji vrlo jednostavno objašnjenje – ako krenete od istoka ka zapadu i od juga ka severu svaki provansalski grad ima neko svoje malo gastronomsko nasleđe koje se ljubomorno gaji i čuva. Tradicija je, dakle, temelj svega.

Sve u svemu, veoma je nezahvalan i praktično nemoguć posao ukratko opisati Provansu i sve što se tamo krčka, kuva, prži i dinsta. Mislim da je bolje da ponudim nekoliko predloga čisto da vam proradi mašta. A kuda će vas put kasnije odvesti… to zavisi samo od vas.

Topla preporuka je da u ovim jelima uživate uz neko vino iz Provanse, naročito crveno i roze. Provansa je  vrlo važna i poznata vinska regija, a većina kvalitetnih vinarija nalazi se u dolini reke Rone, u oblasti poznatijoj kao Côtes du Rhône, kao i u Bandolu, jednoj od najstarijih vinskih regija Francuske. U svetu su vrlo poznata vina iz okoline mesta Châteauneuf du Pape i Gigondas, a na našem tržištu možete pronaći nekoliko provansalskih etiketa: Château Clos de l’Oratoire des Papes, Château de Pibarnon, Domaine la Suffrene…

Mapa Provanse

Video o Provansi

ITALIJA – Sicilija

Postoji izreka: „Ne dao ti Bog da živiš u uzbudljivim vremenima“. Vrlo je moguće da su je izmislili Sicilijanci, jer njihova istorija je sazdana od „interesantnih“ vremena. O to mediteransko ostrvo su se kroz istoriju otimali svi koji su imali ambiciju da vladaju Sredozemljem, a takvih je bilo mnogo. Sa druge strane, ma kakav da je bio svaki novi osvajač doneo je i ostavio nešto svog kulturnog nasleđa, što je naravno imalo svoje posledice i na lokalnu kuhinju. Kako svako zlo sa sobom donese i neko dobro, tako se zahvaljujući ne baš mirnoj istoriji Sicilijanci danas mogu pohvaliti izuzetno živopisnom kuhinjom.

Dakle, dobitna kombinacija za bogatu i raznoliku kuhinju. Možda. Ipak, suštinski većina jela koje danas prepoznajemo kao sicilijanska potiču od nečega što se zove la cucina povera ili sirotinjska kuhinja. Na Siciliji je uvek bilo obilja i bogatstva, ali za malobrojnu elitu, dok su svi ostali morali da se snalaze sa onim što su im priroda i seosko domaćinstvo dali. Melanzane parmigiana, caponata, involtini di melanzane, involtini, pennette all’isolana su sicilijanski klasici koji su u stvari nastali kao odgovor na nemaštinu. Kako to obično biva kada se zatvara pun krug, danas i te kako umemo da cenimo ono što se nekad zvalo sirotinjska kuhinja jer se pokazalo da je to u stvari najprirodniji i najzdraviji način ishrane.

Svi recepti nisu ostali isti do današnjih dana. U potrazi za boljim životom nebrojeni sicilijanski imigranti našli su svoj dom na raznim destinacijama i to uglavnom u Americi, gde su sa sobom poneli recepte koji su u novu domovinu preneli arome i ukuse zavičaja. Tako danas imamo prilično apsurdnu situaciju da su za promociju sicilijanske kuhinje najzaslužniji Sicilijanci sa američkog kontinenta. Bilo kako bilo, čari kuhinje ovog neverovatnog ostrva danas su nam dostupnije nego ikada ranije. Putovanja nisu preskupa, internet vrvi od najrazličitijih izvornih sicilijanskih recepata, a TV kuvari često skoknu pod toplo sunce Sicilije.

Mapa Sicilije

Video o Siciliji

GRČKA

Dužno poštovanje antici, azurnoplavom moru i prelepim plažama, ali kada se vratimo sa letovanja iz Grčke, a mnogo nas je koji tamo provedemo odmor, svako ima prijatne uspomene na neku malu tavernu u kojoj se probala fenomenalna riba, domaći sir, masline, jagnjetina…

Svi ti ukusi koji su nam danas prilično bliski imaju naravno i svoju istoriju, a konkretno u slučaju Grčke, ona seže i nekoliko hiljada godina unazad. Drugim rečima, Grčka nije samo kolevka zapadne civilizacije već i prapostojbina onoga što danas nazivamo evropskom kuhinjom. Možemo reći da je prava „antikvarnica ukusa“.

Glavne smernice grčkoj kuhinji dala je svakako geografija, odnosno Mediteran, koji nikad nije bio škrt prema svojoj deci, a Grci su sigurno njegovi mezimci. Obilje ribe i blagorodna klima učinili su da u antičko vreme Grci imaju dovoljno slobodnog vremena pa su stizali da se bave filozofijom hrane. Tako danas znamo da od Grka potiče jedna od prvih kulinarskih publikacija Hedypatheia (u slobodnom prevodu Lepota života). Autor je bio pesnik Arhestratos iz Galeje (Sicilija), koji je u stihu opisao gde se i šta na Mediteranu dobro jede, kao i koje vrline i znanja kuvar mora da ima da bi bio uspešan u svom poslu. Tako Arhestratos kaže: „Pravi majstor kulinarstva mora da zna kako se pravilno životinje žrtvuju bogovima i da bude školovan na teme arhitekture, agrikulture, geometrije i medicine“. Naravno, morao je i dobro da kuva. Po njemu, vrhunski kuvari su muškarci, dok žene mogu da budu uspešnije samo u pripremi slatkiša i kolača. Nije baš korektno po današnjim standardima, ali mora se uzeti u obzir da je čovek živeo i pisao pre više od dve hiljade godina.

Sad je pitanje šta to pojesti kada se zaista ovog leta dokopamo grčkih plaža i umorimo od obilaženja istorijskih spomenika?

Izbor je stvarno neverovatan. Tu je, naravno, grčko meze sa obiljem feta sira, maslina, domaćeg hleba i namaza, poput tzazikija, kao i vrlo ukusne spanakopite, tiropite i poneki burek. Giros i suvlaki su verovatno svi već probali, čak i ako u Grčkoj nikad nisu bili. Naravno, Grci prave i mnogobrojna jela od ribe i morskih plodova, koji nemaju baš uvek neki poznat naziv ali zato ukusa imaju na pretek. Grci su takođe vrhunski majstori u pripremanju jagnjetine, tako da tu retko može da se promaši. Ista stvar je i sa musakama, a ima ih bezbroj vrsta. Kada se dođe do slatkiša stvari postaju još poznatije, jer pite i baklave i sami dobro pravimo. Ipak, Grci imaju svoj stil i valja ih probati.

Mapa Grčke

Video o Grčkoj

ITALIJA – Crvena vina Toskane

Jako je teško rečima opisati prvi susret nekog ljubitelja vina sa ovom centralnom italijanskom regijom. Prosto, na tom mestu ima sve što vam treba ako volite da uživate u hrani i kvalitetnom vinu…

Toskana je verovatno jedan od najvažnijih delova Italije, kako vinskih tako i turističkih, jer to je mesto rađanja renesanse, koja je čovečanstvu ostavila u nasleđe neka od najlepših umetničkih dela. Umetnost se tada razvijala pod snažnim uticajem crkve, koja je oduvek imala važnu ulogu i u svetu vina u ovoj regiji. Tako je ostalo i do danas, mada su se, kao uostalom i svuda u svetu, mnoge stvari prilično komercijalizovale.

Dakle, Toskana je mesto rađanja tri najpoznatija (verovatno spadaju i među pet najvažnijih) crvena vina Italije: kjantija (chianti), brunela di Montalćina (Brunello di Montalcino) i vino nobile di Montepulćana (Nobile di Montepulciano). Iako su sva tri bazirana na sorti sanđoveze, ova vina imaju potpuno različit karakter i arome. Mnogo je razloga za to, a glavni leži upravo u pomenutoj sorti.

Kjanti je sigurno najpoznatije ime u Toskani i ne postoji zaljubljenik u vina koji još na početku nije čuo i probao neko od ovih kontroverznih crvenih vina iz istoimene oblasti. Prešla su dug put od običnog vina za špagete i jednostavna jela od paste, pa do vina koja danas može da krasi i epitet „veliko“.

Najpoznatiji proizvođači, od kojih su neki prisutni i na srpskom tržištu, su Antinori, Lamole di Lamole, Santa Margherita, Castello di Ama, Fonterutoli, Ruffino, Rocca delle Macie, Monsanto, Felsina, Castello di Volpaia, Mazzei.

Kad vas put nanese u Toskanu i kad nakon nekoliko dobrih kjantija u regiji Klasiko krenete da se vozite ka jugu, nakon manje od sat vremena naići ćete na slikoviti srednjovekovni gradić Montalćino. Sama slika grada sigurno vas neće ostaviti ravnodušnim, a tek kada budete probali neki sanđoveze iz vinograda iz njegove okoline ostaćete bez teksta. Zbog južnog položaja oblast Brunelo ima topliju klimu, pa tako i uslove za nastanak vina punijeg tela sa većim potencijalom za odležavanje.

Najpoznatiji „supertoskanci“ su:

Sassicaia – kaberne
Solaia – kaberne
Tignanello – sanđoveze, kaberne, kaberne fran
Masseto – merlo
Ornellaia – kaberne
Summus – sanđoveze
Guado al Tasso – kaberne, merlo, kaberne fran
Siepi – merlo, sanđoveze
50&50 Capannelle – merlo, sanđoveze

Mapa Toskane

Video o Toskanskom Vinu

Post Discussion

Be the first to comment “Gastronomske destinacije”